Stres kao okidač za skok šećera u krvi

Stručnjaci preporučuju da se osobe sa dijabetesom brinu o umu isto koliko i o telu. Stres može da bude i faktor koji doprinosi nastanku dijabetesa, ali i posledica dijabetesa. Međutim, postoji mnogo efikasnih načina za ublažavanje stresa...

Image by Steve Buissinne from Pixabay

Pod hiperglikemijom se smatraju vrednosti nivoa šećera u krvi, koje su od 6,1 milimola po litru, pa naviše, i do nje dolazi zbog neadekvatne doze insulina, ili prevelikog obroka, neke stresne situacije, ili infekcije.

Simptomi hiperglikemije su:

• sušenje usta
• malaksalost
• pojačana žeđ
• uzimanje dosta vode
• učestalo mokrenje.

Ovu su ovo najčešći simptomi a mogu da se jave, mada ređe i bolovi u nogama ako već postoji neka polineuropacija.

Stres okidač za skok šećera u krvi

Bilo kakva vrsta fizičkog ili psihičkog stresa može da dovede o hiperglikemije.

- Povišen nivo šećer u krvi ima veze sa neadekvatnom dozom insulina, ili je preveliki bio obrok, ili je bila neka stresna situacija, ili postoji nekakva infekcija. Bilo kakva vrsta fizičkog i psihičkog stresa za organizam može da podigne nivo šećera u krvi. Stres se ne održava na hipoglikemiju, nego pravi hiperglikemiju - objasnila je za "Blic zdralje" profesorka dr Katarina Lalić, internista endokrinologije Klinike za endokrinologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije

Dok hipoglikemija, pad nivoa šećera u krvi, dovodi do gubitka svesti, visoke vrednosti šećera u krvi mogu da dovedu do dijabetesne kome.

- Kada govorimo o hipoglikemija, mozak radi jedino na glukozu. To mu je osnovni energetski materijal, tako da ako nema dovoljno šećera u krvi, ako je nedovoljna vrednost, može da dođe do potpunog gubitka svesti zbog hipoglikemije. Sa druge strane, vrlo visoke vrednosti šećera u krvi mogu da dovedu do ketoacidoze, a to je stanje koje dovodi do dijabetesne kome - objašnjava prof. dr Lalić.

Normalne vrednosti šećera u krvi su između 3,9 i 6,1. Ispod 3,5 milimola po litru je stanje hipoglikemije.

Dijabetes i stres su povezani na nekoliko važnih načina. Naime, stres može da doprinese nastanku dijabetesa, ali može da bude i posledica dijabetesa.

Na primer, osoba može da oseti porast nivoa stresa kada mora da planira obroke i meri nivo šećera u krvi, posebno u ranim fazama dijagnoze dijabetesa. Međutim, stres takođe može da povisi nivo šećera u krvi i nivo glikoziliranog hemoglobina.

Istraživanja su takođe povezala visoke nivoe stresa tokom života sa povećanim rizikom od razvoja tipa 2 dijabetesa.

Kako stres utiče na dijabetes i nivo šećera u krvi?

Istraživači diskutuju o potencijalnoj povezanosti između dijabetesa i stresa još od 17. veka. Novija istraživanja sugerišu da ljudi sa depresijom i anksioznošću imaju veći rizik od razvoja tipa 2 dijabetesa.

Ljudi koji doživljavaju depresiju, anksioznost, stres ili kombinaciju ovih stanja imaju veći rizik od razvoja dijabetesa.

Naučnici su otkrili da različiti stresori mogu da povećaju rizik od razvoja dijabetesa, uključujući:

• stresne životne situacije ili traumatska iskustva
• opšti emocionalni stres
• ljutnja i neprijateljstvo
• stres na poslu
• poremećen san

Istraživači sa Univerziteta u Amsterdamu u Holandiji predložili su moguća objašnjenja kako različiti tipovi stresa mogu da dovedu do dijabetesa. Ovo uključuje faktore životnog stila, uticaje na hormone i uticaje na imuni sistem.

Stres utiče na faktore životnog stila

Visoki nivoi stresa mogu da nateraju osobu da usvoji nezdrave navike u životu. Ove navike mogu da povećaju rizik od razvoja dijabetesa. One uključuju:

• lošu ishranu
• niske nivoe fizičke aktivnosti
• pušenje
• prekomernu konzumaciju alkohola
• Uticaj stresa na hormone

Drugo objašnjenje je da emocionalni stres može da utiče na nivo hormona, što može da naruši efikasnost insulina.

Stres može da aktivira hipotalamo-hipofizo-adrenalnu osu i simpatički nervni sistem. Ovo može da izazove hormonske promene, kao što su viši nivoi kortizola i niži nivoi polnih hormona. Nivoi ovih hormona utiču na nivo insulina.

Kortizol je poznat kao hormon stresa. Takođe može da stimuliše proizvodnju glukoze u telu i da poveća nivo šećera u krvi.

Osobe sa abnormalnim nivoima hormona mogu da primete da im se odnos struka i kukova povećava. Povećan odnos struka i kukova znači da veličina struka postaje veća od kukova. Ovo je važan faktor rizika za dijabetes i kardiovaskularne bolesti.

Stres utiče na imuni sistem

Hronični stres takođe može da utiče na imuni sistem. U jednom istraživanju, istraživači su primetili da je specifičan odgovor imunog sistema na hronični stres sličan odgovoru koji je uključen u razvoj tipa 2 dijabetesa.

Kako prepoznati da stres utiče na nivo šećera u krvi?

Da bi utvrdili da li stresni događaji uzrokuju porast nivoa šećera u krvi, ljudi mogu da mere nivo glukoze tokom dana. Trebalo bi da zabeleže kako se osećaju i kada su poslednji put jeli. Nakon toga, mogu da pokažu rezultate lekaru na analizu.

Ako lekar primeti da stres možda utiče na nivo šećera u krvi, može da istraži različite tehnike koje mogu da pomognu osobi da kontroliše nivo stresa.

Kako smanjiti nivoe stresa

Američka asocijacija za dijabetes preporučuje da osobe sa dijabetesom brinu o umu isto koliko i o telu. Stres može da bude i faktor koji doprinosi nastanku dijabetesa, ali i posledica dijabetesa. Međutim, postoji mnogo efikasnih načina za ublažavanje stresa.

Strategija koja najbolje deluje za jednu osobu može da bude različita za drugu osobu. Istraživanje različitih opcija može da pomogne osobi da pronađe strategiju koja najbolje odgovara njenim potrebama.

Studija iz 2018. godine koja je sprovedena u jednoj klinici u Iranu, pokazala je da učešće u obuci za upravljanje stresom u socijalnom kontekstu može da poboljša kontrolu nivoa šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom. Tehnike upravljanja stresom mogu da pomognu ljudima da kontrolišu nivo glikoziliranog hemoglobina.

Lekari koriste nivoe glikoziliranog hemoglobina da procene kontrolu šećera u krvi kod osobe u poslednja 3 meseca. Poboljšanje glikoziliranog hemoglobina smanjuje rizik od nastanka komplikacija vezanih za dijabetes.

Osobe sa dijabetesom i stresom mogu da imaju niže nivoe glikoziliranog hemoglobina ako primenjuju tehnike koje smanjuju stres. Strategije koje povećavaju njihovu sposobnost suočavanja sa stresom i percipiranu socijalnu podršku mogu da budu efikasne. U nastavku su neki primeri koji mogu da primene:

Majndfulnes (Svesna pažnja)

Istraživači su proučavali tehnike smanjenja stresa zasnovane na svesnoj pažnji kod osoba sa dijabetesom.

U studiji iz 2018. godine, 29 osoba sa dijabetesom učestvovalo je u sesijama svesne pažnje i edukaciji, dok 30 osoba u kontrolnoj grupi nije. Osobe koje su primile obuku imale su značajna poboljšanja u mentalnom zdravlju i u merama upravljanja dijabetesom, uključujući nivoe glukoze u krvi na postu i glikozilovani hemoglobin.

Upravljanje besom

Osobe sa dijabetesom koje osećaju bes trebalo bi da pokušaju da shvate zašto se osećaju na taj način. Razumevanje uzroka besa je jedan korak u pravom smeru ka rešavanju problema. Američka asocijacija za dijabetes daje sledeće savete za kontrolisanje besnih osećanja:

Udah ili nekoliko dubokih udaha, ako je potrebno.

• Pijenje vode.
• Sedenje.
• Naginjanje unazad.
• Opuštanje ruku.
• Utišavanje uma.
• Šetnja.

Strategije smanjenja stresa

Američko psihološko udruženje preporučuje sledeće strategije smanjenja stresa:

• Pravljenje kratke pauze od stresora, kao što je veliki projekat ili rastući dug na kreditnoj kartici, na primer.
• Vežbanje što je češće moguće, na primer, šetnja od 20 minuta, trčanje ili plivanje.
• Smejanje radi oslobađanja stresa iz mišića lica.
• Traženje socijalne podrške od prijatelja ili člana porodice.
• Meditacija ili svesna pažnja, objavio je "Medical News Today".